Šta smo naučili na 22. Kongresu Svetskog udruženja maratona i trka? (DETALJAN IZVEŠTAJ IZ ESTONIJE)

Drage kolege, organizatori trka,

Od 6. septembra do 9. septembra u glavnom gradu Estonije, Talinu, održan je 22. Kongres Svetskog udruženja organizatora trka i maratona (Kongres). Kongres je održan u godini u kojoj se obeležava 100 godina Estonije i u nedelji Talinskog maratona koji je okupio 28.000 učesnika.

Pre nego što počnem sa izveštavanjem maratonske i kongresne nedelje u Talinu, pozdravio bih vas ispred novoosonove Kancelarije za trčanje Atletskog saveza Srbije (Road Running Serbia), te vam napomenuo da sam na Kongresu bio baš ispred ove organizacije. Time sam predstavljao Atletski savez Srbije i naše napore da unapredimo ulično trčanje u zemlji.

Da li znate šta je AIMS?

AIMS ili “Association of International Marathons and Distance Races” predstavlja udruženje organizatora maratona i trka. Udruženje okuplja 450 trka iz 120 zemalja. 

AIMS (poseti njihov sajt) je najpoznatiji po magazinu “Distance Running” koji izlazi 4 puta godišnje i možete ga preuzeti besplatno na nekim od svetskih maratona ili online ovde.

Samo udruženje čini bord koji se bira na svake dve godine, ali je u poslednjih nekoliko navrata ostajao nepromenjen. Predsednik borda je direktor Maratona u Valensiji Pako Borao.

Članovi organizacije imaju prava na dva oglasa u magazinu (ako ste imali priliku da vidite magazin, prilično vam je jasno da je to manje trkački magazin, već više brošura o trkama), te imaju prava da učestvuju u izboru borda, kao i da učestvuju u nadmetanju za dobijanje organizacije Kongresa.

Ako uvidite da u ex-YU regionu (po mojim procenama) ima više od 500 trka, shvatićete da broj trka koji su uključeni u AIMS i nije veliki, ali se uticaj same organizacije bazira na tome da su je osnovali neki od pionira trčanja u Evropi i svetu.

Primera radi, jedan od načelnika je i Horst Milder, idejni tvorac i dugogodišnji direktor Berlinskog maratona.  U tom smislu organizacija je prilično stara, što joj daje određenu stabilnost, ali i spora u promenama koje donosi digitalno doba i novi smerovi razvoja trčanja, pa će biti interesantno videti kako se “Distance Running” održava, jer je već bilo govora o digitalizaciji magazina. No, da bi se to desilo, AIMS i sam treba da pređe put digitalizacije i npr. krene da komunicira putem Fejsbuka ili Instagrama.

Na predstavljanju AIMS rezultata u protekle dve godine saznali smo da je godišnji budžet organizacije oko 750.000 dolara što možda deluje impresivno na prvu loptu, ali kada pogledamo da je budžet trodnevnog događaja, kao što je Ljubljanski maraton preko milion evra, vidimo da organizacija i nije posebno bogata, te i da su mogućnosti za razvoj same organizacije, u vremenu kada trčanje doživljava svoj najveći procvat, ogromne.

Naravno, ključ organizacije je povezivanje sa ljudima, pa su tako i Kongresi prava prilika da se međusobno upoznamo i razmenimo iskustva, upravo kada je u pitanju dalji razvoj trčanja.

Sve vam ovo pišem da znate, da tamo u svetu, možda deluje sve veće i bolje, ali da vaš i naš rad u trčanju duž cele Srbije ima jači uticaj na lokalnu zajednicu nego što globalne organizacije imaju na celokupni pokret trčanja.

Moj glavni utisak jeste da naši organizatori, iako mali u poređenju sa npr. Hong Kong maratonom (70.000 učesnika) imaju presudan uticaj na razvoj trčanja u našoj državi, te razmenom ideja na nivou Republike Srbije, možemo da stvorimo jedan “mali i naš AIMS” kroz koji bi naši događaji napredovali i rasli, te bili pokretači razvoja dugopurgaškog trčanja u Srbiji.

AIMS Kongres na najvišem nivou u Estoniji

Protokolni i svečani deo Kongresa ostavio je najjači utisak na sve nas. Naime, u četiri dana boravka u Talinu, imali smo priliku da večeramo sa predsednicom Estonije. Večera je priređena prve večeri u Nacionalnoj operi, a meni i nastup benda “Estonian Voices” su bili stvarno posebani.

Drugi dan, imali smo priliku da uđemo u esnafski dom jednog društva, gde nas je ugostio gradonačelnik Talina, koji se rukovao sa svim delegatima.

Poslednji dan smo imali priliku da budemo gosti Nautičkog muzeja, u kojem smo imali zatvorenu posetu muzeju i večeru uz koncert poznatog pop izvođača iz Estonije.

Predavanja i teme na Kongresu

Teme na Kongresu uključivale su, za nas u Srbiji, veoma napredne ideje: “ozelenjavanja trkačkog pokreta”, tj. niza mera kojima bi se umanjio uticaj trčanja i trka na životnu okolinu. Pre svega, misli se o đubretu koje se proizvede tokom trke, štampanju raznih materijala, te kreiranju medalja i startnih paketa iz recikliranih sirovina. Ovo predavanje, kao i niz drugih, bilo je dosta teorijsko, bez praktičnih primera na koji način to izvesti.

Jedno od boljih predavanja, što bi u svakom slučaju trebalo ponoviti i u Srbiji, jeste predavanja o rizicima i procedurama i planovima upravljanja kriznim situacijama prilikom organizacije događaja. Predavanje je održao generalni menadžer Čikaškog maratona, Mike Niši (twitter).

On je pokazao na koji način se organizuje služba bezbednosti i služba medicine, prilikom povreda ili smrti takmičara. U Americi, naravno, problem su i teroristički napadi, uragani i druge nepogode koje moraju biti detaljno isplanirane u scenariju “šta-ako”.

Road Running Serbia će u toku 2019. napraviti jedan mini vodič za sve organizatore koji uđu u Kalendar trka ASS, a prema učenju koje je Mike podelio sa nama. 

Naj majice i najlepše medalje

Jedna od novina na ovogodišnjem Kongresu bio je i izbor za najbolje majice. Takmičenje je bilo revijalno, što bi rekao blagajnik AIMS-a koji je i dao predlog:  “keep it fun”, a u stvari je rekao: nemojte previše da budete srčani, jer samo ćemo da se svađamo, neka bude zabavno. Takmičenje je tako i prošlo, uz puno fotkanja i osmeha.

Razmišljam da u okviru Road Running Serbia napravimo slično takmičenje, te izbore i dodelu plaketa za najbolje trke po raznim kriterijumima? Da bi se to desilo u 2019. godini, svi moramo da shvatimo to kao dobru zabavu, a ne kroz ego i sujetu. Najgore što može da se desi jesu komentari: “Zašto moja majica nije najlepša, kako su mogli da daju to ______”. Videćemo da li smo kao zajednica organizatora trka van stadiona spremni za ovakav vid promocije svih događaja.

Druženje i regionalno umrežavanje

Nekako je prirodno da se povežemo sa ljudima koji govore naš jezik, pa je tako i ovaj Kongres počeo povezivanjem nas iz regiona. Osnivači Ljubljanskog maratona Andrej Razdrih i Jelo Ambrožić, osnivači DuMotion trkačkih dana  u Dubrovniku Tanja i Alen Bošković, osnivači Banja Luka polumaratona Vladimir Selec i Stevan Dimitrijević, Kire Sinadovski, osnivač Skoplje polumaratona, te menadžer za razvoj trčanja u Evrospkoj atletskoj federaciji Marko Vasić, bili su naši prijatelji i sagovornici tokom ovog puta.

Brojne teme su pokrenute i sa gospodinom Alesiom Punzijem iz IAAF o budućnosti trčanja, nastupu rekreativaca na Svetskom šampionatu i Olimpijskim igrama u maratonu, integraciji trail trčanja, TV prenosima maratona i drugim temama važnim za budućnost trčanja. 

Meni lično je posebno bilo drago da vidim i razgovaram sa Jelom i Andrejom iz Ljubljane, čiji nas je maraton 2010. godine (Ivana Radenkovića i mene) inspirisao da pokrenemo Beogradski trkački klub. Naime, te godine je grupa od 33 trkača otišla u Ljubljanu na trku, dok smo prošle godine imali više od 950 trkača iz Srbije, organizovanih u više trkačkih grupa. To je neverovatan rast trčanja u Srbiji za koje smo svi zaslužni i vidim da su naši prijatelji iz Ljubljane oduševljeni našim razvojem u proteklih par godina.

Treba napomenuti da je i tim Beogradskog maratona bio na Kongresu, koga su predstavljali Dejan Nikolić, direktor trke i Nikola Marinković. Marta Morales, koja je u AIMS zadužena za dečiji program, istakla je dobru praksu organizacije dečije trke u Beogradskom ZOO vrtu koji Beogradski maraton sprovodi.

Preporuke za organizatore

Završio bih ovaj tekst sa preporukama za sve organizatore trka u Srbiji i odgovorom: šta možete očekivati ukoliko budete članovi AIMS ili sličnih strukovnih udruženja. 

Ukoliko organizujete trku u gradu – mestu koje nije turistički interesantno za dolazak stranaca iz udaljenijih država, mislim da AIMS članstvo nije od presudnog značaja i da trošak članarine možete bolje iskoristiti u promociji svoje trke, kako u Srbiji tako i u regionu (lakše je da u Niš dovedete trkače iz Makedonije nego iz Japana).

Od strane Road Running Serbia možete uvek očekivati da će neki od naših predstavnika biti delegati na dešavanjima, te da ćemo najvažnije utiske i znanja pretočiti u vodiče, kako štampane, tako i u predavanja koje možete posetiti.

Ako razmišljate o konferencijama, moja preporuka bi vam bila Evropski trkački biznis forum koji se održava u septembru u Pragu. Biće to prilika da se čuju predavanja, ali i da se poseti RunCzech organizacija koja je u Evropi napravila neverovatan uspeh u svetu trčanja i postavila Prag nadomak 6 najvećih maratona u svetu.

Vidimo se na Danima altetike u Kragujevcu. Obavezno dođite, jer ćemo u subotu tokom dana održati niz konsultativnih sastanaka, a uveče će i Goran Čegar predstaviti predlog Kalendara trka ASS. Ovo je prava prilika da obnarodimo Road Running Serbia, te da sve nedoumice oko rada Kancelarije čujete od mene i direktora ASS Slobodana Brankovića. 

Srećno!
Veroljub Zmijanac
Menadžer za trčanje, Atletski Savez Srbije
Generalni menadžer Road Running Serbia

Komentari